Vozač mora da drži bezbedno odstojanje od vozila koje se kreće ispred njega, tako da može blagovremeno da uspori ili se zaustavi, ako vozilo ispred njega uspori ili se zaustavi.
Prilikom procene odstojanja koje će držati vozač treba da vodi računa o sledećim faktorima:
- brzini kretanja vozila ispred sebe i brzini kretanja svog vozila, jer veća brzina kretanja vozila produžava zaustavni put vozila u slučaju kočenja - što je brzina kretanja vozila veća odstojanje mora biti veće,
- stanju i uslovima na putu, jer je na putu posutom šljunkom, peskom ili blatom zaustavni put vozila duži prilikom kočenja i iz tog razloga treba držati veće odstojanje između vozila,
- vremenske prilike takođe utiču, jer kiša, sneg ili led na putu uslovljavaju da zaustavni put vozila bude duži prilikom kočenja i iz tog razloga treba držati veće odstojanje između vozila. Takođe, kočenje ne sme biti naglo već u vidu više kratkih uzatopnih pritisaka na pedalu kočnice da ne bi došlo do blokade kočnica i proklizavanja vozila(kod savremenih automobila to reguliše ABS sistem za regulisanje kočenja),
- psihofizičkoj sposobnosti vozača, jer umoran, manje iskusan ili vozač koji ne poznaje dobro deonicu puta kojom se kreće sigurno će lošije reagovati u određenim saobraćajnim situacijama i zato je potrebno da drži veće odstojanje između vozila,
- u sluačaju smanjene vidljivosti(noć, magla, dim, prašina) vozač treba da drži veće odstojanje između vozila da bi u slučaju potrebe mogao bezbedno da se zaustavi.
Kada se na javnom putu van naselja koji ima samo jednu saobraćajnu traku za saobraćaj vozila u jednom smeru(na delu puta gde je preticanje dozvoljeno), kreću jedno za drugim motorna vozila čija je najveća dozvoljena masa veća od 3.500 kg ili čija je dužina veća od sedam metara, vozač takvog vozila je dužan da, osim kada vrši preticanje ili se priprema za preticanje, između svog i vozila koje se kreće ispred njega, drži odstojanje koje omogućava bezbedno preticanje od strane vozila koja se kreću iza njega(stari ZOBS: najmanje 100m).
