Od kraja aprila 2018. godine, na svim naplatnim rampama na auto-putevima u Srbiji, počelo je kažnjavanje vozača zbog prekoračenja maksimalne dozvoljene prosečne (srednje) brzine kretanja vozila na auto-putu. Saobraćajna policija će dežurati na šest naplatnih rampi: Vrčin, Šimanovci, Stara Pazova, Niš, Šid i Subotica (do sada je vršena kontrola samo na deonici Šid - Šimanovci, u oba smera); policija odmah sankcioniše vozače koji prekorače srednju brzinu, ali čak i ako neki vozači reše da izađu na neku od sporednih rampi, na kojima nema saobraćajne policije, kazna će im ipak stići na kućnu adresu, ne mogu je izbeći.
Slika: naplatna rampa, Autor: Yerpo, Licenca: GNU Free Documentation License, Version 1.2 or a.
Srednja (prosečna) brzina kretanja vozila
Srednja ili prosečna brzina kretanja vozila je definisana u Zakonu o bezbednosti saobraćaja (skr. ZOBS) i predstavlja vrednost koja se dobije kada se dužina određene deonice puta podeli sa vremenom za koje je ta deonica pređena. Tačnu dužinu neke deonice puta meri i utvrđuje Direkcija za mere i dragocene metale, a vreme za koje je pređena ta deonica se dobija na osnovu trenutka ulaska, odnosno izlaska vozila sa određene deonice, koje beleže kamere JP "Putevi Srbije" na ulasku i izlasku sa naplatne rampe. Kamera snima registarsku tablicu ali i celo vozilo.
Procedura je identična za vozače koji koriste standardnu ili elektronsku naplatu putarine (ENP). Vozač koji putarinu plaća na standardan način svakako će imati manju srednju brzinu kretanja od onoga koji koristi ENP, pod pretpostavkom da su veće gužve za plaćanje na naplatnim rampama, a samim tim i čekanje na prolaz kroz izlaznu rampu sa autoputa, što povećava vreme puta i samim tim "smanjuje" srednju brzinu na istoj deonici.
Svi satovi koji beleže vreme prolaska vozila na naplatnoj rampi su tačni i sinhronizovani, tačno vreme preuzimaju od državne Direkcije koja je zadužena za distribuciju referentnog tačnog vremena.
U saobraćajnoj policiji tvrde da vozači neće moći tako lako da izbegnu kaznu ni pauzom koju prave između dve rampe, pošto će na auto-putu biti povećan broj policijskih vozila opremljenih radarom, tzv. "presretača", a koristiće se i sve više običnih radara.
U MUP-u kažu da su naši vozači uglavnom upoznati sa ovom merom: "merenje srednje brzine kretanja", tako da ne čine ni celih 10 odsto sankcionisanih vozača. Što se tiče stranih državljana, koji su sada mnogobrojniji prekršioci, MUP planira da uskoro pošalje dopise stranim ambasadama, kako bi oni upozorili svoje državljane na sankcionisanje prekoračenja srednje brzine u Srbiji. Pored toga, vozači će o novoj meri biti obaveštavani i putem elektronskih panela na putu i to na više jezika.
Načini kažnjavanja
Prvi način kažnjavanja prekoračenja prosečne brzine je kada policajac na licu mesta, na samoj izlaznoj naplatnoj rampi, kažnjava vozača, koji prekorači dozvoljenu prosečnu brzinu kretanja na određenoj deonici puta, bilo da je reč o našem ili stranom državljaninu.
Ukoliko je prekoračenje brzine do 40 km/h u u odnosu na dozvoljenu brzinu van naselja, našem državljaninu se odmah uručuje prekršajni nalog (ukoliko kaznu plati u roku od 8 dana, plaća samo 50% iznosa izrečene kazne), dok se strancima kazna naplaćuje na licu mesta. Stranci koji kod sebe nemaju dinare, da bi platili kaznu, moraju ostaviti dokumenta kod policajca i najpre zameniti devize za dinare.
Ukoliko je prekoračenje brzine veće od 40 km/h u odnosu na dozvoljenu brzinu van naselja, naš državljanin, uglavnom, može da nastavi put, a na kućnu adresu će mu stići poziv od prekršajnog suda, dok se stranac odmah sprovodi kod dežurnog sudije koji mu, po ubrzanom postupku, izriče novčanu kaznu.
Drugi način kažnjavanja je češći, a i nepovoljniji po domaće vozače, u odnosu na strance. Policija, svake dve do tri nedelje, prikuplja podatke sa naplatnih rampi o prekršajima koji se odnose na prekoračenje prosečne brzine. Vozačima koji su učinili prekršaj policija na kućnu adresu šalje poziv da dođu i izjasne se o identitetu osobe koja je upravljala vozilom u vreme izvršenja prekršaja. Oni sa manjim prekoračenjem brzine dobijaju prekršajni nalog, a oni sa većim prekoračenjem brzine (prekoračenje brzine veće od 40 km/h od dozvoljene), dobijaju poziv od suda. Rok za pokretanje prekršajnog postupka je 12 meseci od momenta kada je prekršaj zabeležen.
Stranci, međutim, neće biti sankcionisani ako policije nema na licu mesta, na naplatnoj rampi, dok će naši vozači uvek biti kažnjeni. Prekršajna prijava može stići i posle više meseci od učinjenog prekršaja.
Poziv koji se šalje na kućnu adresu vlasnika vozila, koje je prekoračilo dozvoljenu prosečnu brzinu kretanja na putu, sadrži vremena ulaska na naplatnu rampu i izlaska sa nje, dužinu pređenog puta, vreme za koje je taj put pređen i prosečnu brzinu kretanja vozila.
Maksimalna dozvoljena brzina kretanja vozila na autoputu
Trenutno, maksimalna dozvoljena brzina kretanja vozila na autoputu je 130 km/h (od 1. juna 2018, sa 120 povećano na 130 km/h). Novim predlogom izmena ZOBS-a predviđeno je povećanje te brzine sa 120 na 130km/h. Predlog će se naći u skupštinskoj proceduri u maju 2018. godine, a usvajanje ovog predloga se očekuje u junu. Maksimalna dozvoljena brzina kretanja na auto-putu biće povećana na 130 km/h, ali će ostati ograničenja tamo gde su propisane brzine do 100 kilometara na sat.
Po rečima Zorane Mihajlović, ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, razmotriće se i povećanje maksimalne dozvoljene brzine i na pojedinim regionalnim putevima na kojima za to postoje uslovi.
Povećanje maksimalne brzine na auto-putu uticaće na nedavno uvođenje merenja prosečne brzine na autoputevima. Povećanjem brzine na 130 km/h, automatski će se povećati i maksimalno dozvoljena prosečna brzina kretanja vozila, samim tim i brzina putovanja, a smanjiće se minimalno dozvoljeno vreme za prelazak deonice.
Zakon o bezbednosti u saobraćaju (ZOBS) na temu prekoračenja prosečne brzine
U članu 42. ZOBS-a piše da se sve odredbe zakona koje se odnose na brzinu primenjuju kako na trenutno izmerenu brzinu, tako i na srednju (prosečnu) brzinu.
Član 7. ZOBS-a definiše srednju (prosečnu) brzinu kretanja vozila, na određenoj deonici puta, kao količnik dužine te deonice i vremena za koje vozilo pređe tu dužinu puta.
Fotografija vozila, fotografija registarskih oznaka i obračunata prosečna brzina kretanja vozila su za sud prihvatljivi kao relevantni dokazi o učinjenom prekršaju.
Kazne za prekoračenje dozvoljene brzine kretanja na putu
Za manja prekoračenja brzine, do 40 km/h van naselja, izdaje se prekršajni nalog sa kaznama u fiksnom iznosu od tri, pet ili deset hiljada dinara, s tim što se može platiti samo polovina kazne, ako se ona plati u roku od 8 dana.Za ozbiljnije prekršaje (prekoračenje brzine veće od 40 km/h) predviđen je prekršajni postupak i veće su kazne, uz obavezno dodeljivanje kaznenih poena i meru zabrane upravljanja vozilom određene kategorije od najmanje 30 dana.
Prekoračenje brzine van naselja (npr. na autoputu) i kazne
Prekoračenje brzine u km/h | Kazne u dinarima |
Do 20 | 3.000 (u sluč. nezgode 5.000 - 15.000) |
Više od 20 do 30 | 5.000 (u sluč. nezgode 6.000 - 18.000) |
Više od 30 do 40 | 10.000 (u sluč. nezgode 15.000 - 30.000) |
Više od 40 do 60 | 10.000 - 20.000 (u sluč. nezgode 20.000 - 40.000 ili 45 dana zatvora), 3 kazn. poena, zabrana upravljanja najmanje 30 dana. |
Više od 60 do 80 | 20.000-40.000 (ili do 30 dana zatvora; u sluč. nezgode 40.000 - 60.000 ili 60 dana zatvora), 6 kazn. poena, zabrana upravljanja najmanje 3 meseca. |
Više od 80 do 100 | 100.000 - 120.000 (ili min. 15 dana zatvora; u sluč. nezgode 120.000 - 150.000 ili 45 dana zatvora), 14 - 16 kazn. poena, zabrana upravljanja od 8 - 10 meseci. |
Više od 100 (nasilnička vožnja) | Isključenje iz saobraćaja, 30 - 60 dana zatvora ili 240 - 360 sati rada u javnom interesu i 120.000-140.000 dinara, zabrana upravljanja najmanje 9 meseci i 15 kaznenih poena (u sluč. nezgode, 45 - 60 dana zatvora ili 300 - 360 sati rada u javnom interesu i 130.000-150.000 dinara, zabrana upravljanja najmanje 10 meseci i 17 kaznenih poena). |
Pogledajte i Kazne za prekoračenje brzine u naselju.
Maksimalno dozvoljena prosečna (srednja) brzina kretanja i maksimalno dozvoljena brzina kretanja na nekoj deonici auto-puta
Maksimalno dozvoljena prosečna brzina kretanja na nekoj deonici auto-puta je ista ili skoro ista kao i maksimalno dozvoljena brzina kretanja na auto-putu određena zakonom, trenutno je to 130 km/h (od 1. juna 2018.). To praktično znači da vozač, ukoliko ne prelazi brzinu od 130 km/h na auto-putu, nema opasnosti da prekorači ni maksimalnu dozvoljenu prosečnu brzinu na određenoj deonici auto-puta, osim ako na pojedinim delovima deonice puta saobraćajnim znakovima nije određeno dodatno ograničenje brzine kretanja vozila, sa brzinom koja je manja od maksimalno dozvoljene brzine odredjene zakonom. Zato je preporučljivo poštovati sva ograničenja u pogledu brzine kretanja na svim deonicama puta i nema opasnosti od kazne.
Važno je naglasiti da merenje prosečne brzine kretanja i njeno poštovanje ne oslobađa vozača od poštovanja maksimalne dozvoljene brzine kretanja na auto-putu ili brzine propisane saobraćajnim znakom na pojedinim deonicama auto-puta, koje su manje od maksimalno dozvoljene za određeni tip puta (ovde govorimo samo o autoputu). Postoje radari i policijski "presretači" koji će kontrolisati maksimalno dozvoljene brzine.
Kako odrediti minimalno vreme potrebno za prelazak određene deonice puta, a da se pri tome ne prekorači maksimalno dozvoljena prosečna brzina kretanja na toj deonici?
Minimalno vreme potrebno da se pređe određena deonica puta (skr. MVD) je minimalni vremenski period za koje vozilo treba da pređe deonicu puta, a da pri tome ne prekrši zakon o maksimalno dozvoljenoj prosečnoj brzini na toj deonici. To vreme, MVD, može da se prekorači, što znači da je putovanje na toj deonici puta trajalo duže, samim tim je i srednja brzina manja, ali ne bi smelo da bude kraće od MVD, jer onda sledi kazna za prekoračenje srednje brzine.
Da bi još malo razjasnili razliku između maksimalno dozvoljene brzine kretanja i maksimalno dozvoljene prosečne brzine kretanja na nekoj deonici puta, koristimo sledeći primer.
Npr. Vi možete ispoštovati dozvoljenu prosečnu brzinu kretanja na nekoj deonici autoputa (recimo Beograd - Niš, dole vidi primer), a da ste se pri tome, na nekim delovima te deonice, kretali brzinom koja je veća od maksimalno dozvoljene brzine određene zakonom, a to je 130 km/h na auto-putu. Negde ste vozili 150 km/h (kršili ste zakon o maksimalno dozvoljenoj brzini na auto-putu), negde 80km/h i na kraju deonice, gde se meri prosečna brzina kretanja (na izlaznoj naplatnoj rampi), vi ste tu deonicu prešli za ono vreme koje je utvrđeno, a kojim se ne krši prosečna brzina kretanja (dole vidi primer).
Znači, kršili ste zakon o maksimalno dozvoljenoj brzini na auto-putu, a ipak niste kršili zakon o maksimalno dozvoljenoj prosečnoj brzini kretanja na toj deonici.
Primer za nalaženje minimalno potrebnog vremena za prelazak neke deonice puta bez kršenja maksimalno dozvoljene prosečne brzine kretanja na toj deonici.
Nalaženje minimalno dozvoljenog vremena za prelaz deonice auto-puta izmedju Beograda i Niša.
- Deonica auto-puta: Beograd - Niš.
- Dužina deonice (S): 202,95 km.
- Maksimalno dozvoljena brzina kretanja na auto-putu je trenutno (V): 130 km/h (od 1. juna 2018.).
Napomena: ovde nisu uračunati delovi deonice na kojima, eventualno, postoji ograničenje brzine kretanja koje je ispod 130 km/h.
- V = S / t - Brzina kretanja je količnik pređenog puta i vremena potrebnog za prelazak tog puta.
- Minimalno vreme potrebno za prelazak određene deonice puta, uz poštovanje maksimalne dozvoljene brzine kretanja vozila na tom putu (t):
t = S / V , h = 3600 sekundi (s);
t = 202,95 km / 130 km/h = 1,56 h = 1 h i 0,56 h = 1h i 0,56 * 3600 s = 1 h i 2016s = 1h i 2016/60 m = 1h i 33,6 min = 1h 33m i 0,6 * 60s = 1h 33m 36s
Ako ste deonicu: Beograd - Niš, prešli za ovo vreme: 1h 33m 36s ili duže, znači da ste se držali ograničenja brzine na tom delu puta i da niste prekoračili maksimalno dozvoljenu prosečnu brzinu kretanja na toj deonici. Ako ste deonicu prešli za kraće vreme, to znači da niste poštovali zakonska ograničenja brzine na datoj deonici i da ćete morati da platite kaznu.
Napomena: uzmite u obzir da ovaj obračun ne mora biti 100% tačan, proverite sve sami i raspitajte se i na drugim mestima.
Korisni linkovi:
* Isprobajte Ltablice Kalkulator minimalno potrebnog vremena za prelazak određene deonice puta, a da se pri tome ne prekorači maksimalno dozvoljena prosečna brzina kretanja vozila. Kalkulator uključuje preko 500 unetih deonica puta i njihove dužine.
* Izračunajte cenu putarine na određenoj deonici auto-puta.